Strip u nastavi filozofije

by Mirko1
Last updated 5 years ago

Discipline:
Social Studies
Subject:
Other

Toggle fullscreen Print glog
Strip u nastavi filozofije

СТРИП У НАСТАВИ ФИЛОЗОФИЈЕУпотреба стрипа као образовног и васпитног медија није довољно истражена и методички обрађена, бар када је у питању наш образовни систем. У свету је ситуација битно другачија. Употреба стрипа у настави је медотички утемељена и васпитно артикулисана. Пре свега, због могућности које стрип као васпитно-образовни медиј пружа. С обзиром на то да стрип, осим текстом комуницира са читаоцем и сликом, то му даје извесну предност тако што интеракција слике и текста развија асоцијативне везе које омогућавају додатно разумевање текста, односно непознатих и мање познатих речи. Такође, слике помажу у учењу оној деци која су развила визуелни стил учења као доминантан. У сваком случају, чињеница је да употреба стрипа у настави доприноси развијању читалачких компентенција, језичких вештина и способности, медијске писмености, као и читатељског самопоуздања. Управо је то једно истраживање о повезаности стрипа и писмености и потврдило показавши да је Финска земља са највећим процентом школске деце која читају стрипове (близу њих 60%), док, с друге стране, Финска има стопу највеће писмености – чак 99%. Несумњиво је да се на искуству других, у погледу коришћеља стрипа у настави, може закључити да се учењем постижу бољи резултати уколико су информације које се примају представљене и текстуално и визуелно, што стрип с његовим визуелно-вербалним потенцијалом сврстава у веома корисна наставна средства. Када је у питању настава филозофије у средњим школама, њу карактерише извесна доза апстрактности, тако да ученици имају доста проблема у разумевању филозофских тема које могу бити прилично удаљене од њиховог непосредног искуста. Употреба стрипа у настави филозофије добија свој смисао уколико је у функцији превазилажења овог проблема, односно уколико има улогу подстицаја за филозофско мишљење или као средство приближавања и појашњења филозофских идеја. Осим ове, стрип у настави филозофије може имати и улогу у разумевању и тумачењу филозофских и логичких појмова јер су филозофски текстови најчешће писани „од филозофа за филозофе“, односно превише академски за неког ко се први пут сусреће са филозофијом. То се може превазићи тако што се филозофски садржаји, из једне апстрактне аргументацијске и логички строго структуриране форме, транспонују у једну слободнију, ученицима пријемчивију и атрактивнију форму, а да се при том не изгуби смисао и комплексност филозофске проблематике. Исто тако, пред ученике се могу постављати и различити подстицајни изазови, као што је да сами креирају стрипове о одређеним филозофским појавама. Тако се код ученика развија креативност, али и подстиче повезивање знања из различитих предметних области. У таквом контексту ученик више није особа која се идентификује са информацијом, већ постаје креатор нових садржаја тако што користи знања којима је овладао, каналише уско сортирана знања у логички процес повезивања информација из различитих предмета, а у циљу стварања једне свеобухватне слике сопственог знања. Овакав приступ додатно мотивише индивидуалну креативност и слободу изражавања.Добар пример таквих активности је у лозничкој Гимназији, која не само да постиче слободне активности ученика у оквиру наставе филозофије, већ кроз наградни конкурс „Филозофија у стрипу“ чини то на националном нивоу.Наиме, ово је трећа година за редом како Гимназија „Вук Караџић“ из Лознице расписује наградни конкурс за све средњошколце са територије Србије који кроз стрип обрађују филозофске теме.Прошле године на конкурсу су учествовали ученици из Београда, Шапца, Сремских Карловаца и Лознице, а жири (Растко Ћирић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду; Александар Добријевић, доцент на Филозофском факултету у Београду; и Марина Петровић, асистент на Падагошком факултету у Сомбору;) је прогласио најуспешније учеснике: прво место и као награду фото апарат освојио је Урош Петровић из Шапца, друго место и мобилни телефон је припало Јовани Рашевић из Лознице; док је треће место и веб камеру освојио Петар Ђурић из Лознице.Мирко Марковић, проф, филозофије(Објављено у Даници за младе за 2014. год.)

СТРИП У НАСТАВИ ФИЛОЗОФИЈЕ


Tags

Comments

    There are no comments for this Glog.